Поезија за децу
Момчило Тешић
ЛЕК
Разболе се лисица,
суши се ко грана.
Лечили је брижљиво
неколико дана.
Али болест незнана
све је јаче стеже,
зато лисац зечеве
у фијакер преже:
„Да ти, драга, нађем лек
прећићу сто гора,
и одважно препливати
двеста плавих мора“.
Крупне сузе лисици
падоше у крило:
„Кад бих гуску појела,
лакше би ми било! “
ДЕЦО, БУДИТЕ...
Будите дарежљиви као шљиве.
Будите плодни као њиве.
Будите лепи као јасика.
Будите потребни као кашика.
Будите вредни као мрави.
Несебични и у љубави.
Храбро газите живота стазе.
И имајте светле образе.
МИШ СЕ ЉУТИ
Миш читанку нађе
и ноћу је грицка,
па се много љути
на првака Мицка:
„Посно неко јело,
без имало сласти --
када ми га спреми
што га не замасти?"
ПЕСМЕ
Врана гаче,
кокош кокодаче,
крава риче,
ћуран пућпуриче.
Гуска криче,
крмача гуриче,
голуб гуче,
мачка мијауче.
Кос звиждука,
кукавица кука,
крешти сврака
од јутра до мрака.
Сви пси лају,
курјаци урлају,
сове хучу
а ћукови ћучу.
Кликће жуња
јасену из гуња,
крекћу жапци,
чаврљају врапци.
Зуји оса
Зори око носа,
цврчак свира
усред ноћног мира...
ЧЕДА И СНЕГ
Ноћас паде
танак снег
на ливаде
и на брег.
У снег гледа
први пут
мали Чеда
осмехнут:
„Брацо Симо,
врећу дај,
да скупимо
шећер тај!“
МРАЗ
Да је мени, мразе,
знати твоје стазе! Кад бели стег дигнеш,
одакле нам стигнеш?
Из шуме? Из дола?
Са звезданих кола?
— Са Северног пола!
Када се кошава,
брза и шашава,
ко воз захуктава
и туче тополе
и живице међа,
боле ли те леђа?
— Не боле!
Шта ти радиш ноћу,
кад зароне птице
у белу самоћу,
сан савлада гору?
— Правим поледице,
јашем саонице,
цртам на прозору
беле сликовнице...
ЗИМА ТКАЛА ЋЕБЕ
Ткаља зима ткала ћебе
да пшеница не озебе,
да не зебу бубе, клице,
да сачува љубичице,
да заштити јечам рани,
детелину да одбрани,
родне воћке да одмори,
тврду земљу да уори,
и да може наш Илија
низ брежуљак да се скија.
СНЕШКОВО ЛЕТОВАЊЕ
Може ли се, Снешко, знати
где ћеш летос летовати?
„Бићу бара на сокаку,
бистра роса у врбаку,
лака магла у урвини,
плави талас на пучини,
бели облак чудног кроја
изнад поља и осоја,
прскалица на Тамишу...
А у Нишу,
и Омишу,
видећеш ме као кишу,
ко пахуљу на Јавору,
као иње на Мосору“.
ЖЕТЕОЦИ, ДОБАР ДАН
Жетеоци, добар дан!
Је ли зрео јечам ран?
Жут ко дукат, сасвим зрео,
већ је њега голуб јео.
Над столом му свитац сјао,
док је слатко вечерао...
КУКУРУЗ
(загонетка)
Бркат чича целог лета
без капута никад није.
У јесен се он обрије.
А кад дуне зла мећава
и згомила смет до смета
на тавану он го спава.
РАТ
У држави Дали-Дали
патуљак је један мали
(разуме се: цар је био)
са суседом заратио.
А због чега? А због чега?
Због плишаног жутог слона,
због румена два балона,
керамике: белог кера
и још три кликера.
Били су, били, били
(одистински, не у шали!):
балоне су поцепали
псићу ноге поломили
слону сурлу ишчупали
а кликере изгубили...
Најзад мир су закључили,
јер (на срцу руку)
више нису имали
зашто да се туку.
ДОБРОДОШЛИЦА
Вратиће се ускоро
лакокриле ласте
и трава ће зелена
почети да расте.
Трешња ће им махати
расцветаном граном,
башта ће да мирише
плавим јоргованом.
Усусрет им послаће
змаја у априлу.
„Добро дошле!“ писаће
На његовом крилу.
Момчило Тешић
ЛЕК
Разболе се лисица,
суши се ко грана.
Лечили је брижљиво
неколико дана.
Али болест незнана
све је јаче стеже,
зато лисац зечеве
у фијакер преже:
„Да ти, драга, нађем лек
прећићу сто гора,
и одважно препливати
двеста плавих мора“.
Крупне сузе лисици
падоше у крило:
„Кад бих гуску појела,
лакше би ми било! “
ДЕЦО, БУДИТЕ...
Будите дарежљиви као шљиве.
Будите плодни као њиве.
Будите лепи као јасика.
Будите потребни као кашика.
Будите вредни као мрави.
Несебични и у љубави.
Храбро газите живота стазе.
И имајте светле образе.
МИШ СЕ ЉУТИ
Миш читанку нађе
и ноћу је грицка,
па се много љути
на првака Мицка:
„Посно неко јело,
без имало сласти --
када ми га спреми
што га не замасти?"
ПЕСМЕ
Врана гаче,
кокош кокодаче,
крава риче,
ћуран пућпуриче.
Гуска криче,
крмача гуриче,
голуб гуче,
мачка мијауче.
Кос звиждука,
кукавица кука,
крешти сврака
од јутра до мрака.
Сви пси лају,
курјаци урлају,
сове хучу
а ћукови ћучу.
Кликће жуња
јасену из гуња,
крекћу жапци,
чаврљају врапци.
Зуји оса
Зори око носа,
цврчак свира
усред ноћног мира...
ЧЕДА И СНЕГ
Ноћас паде
танак снег
на ливаде
и на брег.
У снег гледа
први пут
мали Чеда
осмехнут:
„Брацо Симо,
врећу дај,
да скупимо
шећер тај!“
МРАЗ
Да је мени, мразе,
знати твоје стазе! Кад бели стег дигнеш,
одакле нам стигнеш?
Из шуме? Из дола?
Са звезданих кола?
— Са Северног пола!
Када се кошава,
брза и шашава,
ко воз захуктава
и туче тополе
и живице међа,
боле ли те леђа?
— Не боле!
Шта ти радиш ноћу,
кад зароне птице
у белу самоћу,
сан савлада гору?
— Правим поледице,
јашем саонице,
цртам на прозору
беле сликовнице...
ЗИМА ТКАЛА ЋЕБЕ
Ткаља зима ткала ћебе
да пшеница не озебе,
да не зебу бубе, клице,
да сачува љубичице,
да заштити јечам рани,
детелину да одбрани,
родне воћке да одмори,
тврду земљу да уори,
и да може наш Илија
низ брежуљак да се скија.
СНЕШКОВО ЛЕТОВАЊЕ
Може ли се, Снешко, знати
где ћеш летос летовати?
„Бићу бара на сокаку,
бистра роса у врбаку,
лака магла у урвини,
плави талас на пучини,
бели облак чудног кроја
изнад поља и осоја,
прскалица на Тамишу...
А у Нишу,
и Омишу,
видећеш ме као кишу,
ко пахуљу на Јавору,
као иње на Мосору“.
ЖЕТЕОЦИ, ДОБАР ДАН
Жетеоци, добар дан!
Је ли зрео јечам ран?
Жут ко дукат, сасвим зрео,
већ је њега голуб јео.
Над столом му свитац сјао,
док је слатко вечерао...
КУКУРУЗ
(загонетка)
Бркат чича целог лета
без капута никад није.
У јесен се он обрије.
А кад дуне зла мећава
и згомила смет до смета
на тавану он го спава.
РАТ
У држави Дали-Дали
патуљак је један мали
(разуме се: цар је био)
са суседом заратио.
А због чега? А због чега?
Због плишаног жутог слона,
због румена два балона,
керамике: белог кера
и још три кликера.
Били су, били, били
(одистински, не у шали!):
балоне су поцепали
псићу ноге поломили
слону сурлу ишчупали
а кликере изгубили...
Најзад мир су закључили,
јер (на срцу руку)
више нису имали
зашто да се туку.
ДОБРОДОШЛИЦА
Вратиће се ускоро
лакокриле ласте
и трава ће зелена
почети да расте.
Трешња ће им махати
расцветаном граном,
башта ће да мирише
плавим јоргованом.
Усусрет им послаће
змаја у априлу.
„Добро дошле!“ писаће
На његовом крилу.
