ЗАНИМЉИВОСТИ
Енциклопедија ,,1000 зашто
1000 зато"
Писмо (знакови) - линк
_______________________________________________________
Седам светских чуда новог света
Седам светских чуда старог света
Најлепши водопади на свету
_______________________________________________________
Зашто мачке преду?
Сваки мачкољубац зна, када мачка преде, она тиме одражава задовољство и да се то најчешће дешава када је мазимо или хранимо. Предење је, такође, забележено и код малих мачића док их мајка доји.
Међутим, мачке не преду само када су задовољне. Забележено је да мачке преду и када су под сресом, на пример, када иду у посету ветеринару или се опорављају од повреде. Зато цео феномен збуњује научнике.
Неки научници сматрају да мачке преду када желе да ставе до знања другој страни да не представљају претњу. Зато се дешава са оне преду када су нападнуте.
Други научници су, пак, открили везу између здравља костију и предења. Они сматрају да мачке морају да преду како би сачувале савитљивост својих костију и зглобова, као и да, предење делује позитивно и на здравље костију код људи.
Све у свему, који год да разлог постоји, предење несумњиво делује смирујуће на људе. И друге животиње из породице мачака могу да преду.
Међутим, мачке не преду само када су задовољне. Забележено је да мачке преду и када су под сресом, на пример, када иду у посету ветеринару или се опорављају од повреде. Зато цео феномен збуњује научнике.
Неки научници сматрају да мачке преду када желе да ставе до знања другој страни да не представљају претњу. Зато се дешава са оне преду када су нападнуте.
Други научници су, пак, открили везу између здравља костију и предења. Они сматрају да мачке морају да преду како би сачувале савитљивост својих костију и зглобова, као и да, предење делује позитивно и на здравље костију код људи.
Све у свему, који год да разлог постоји, предење несумњиво делује смирујуће на људе. И друге животиње из породице мачака могу да преду.
---------------------------------------------------
Послушајте како преде гепард:
КЛИКНИТЕ ОВДЕ
---------------------------------------------------
Послушајте како преде гепард:
КЛИКНИТЕ ОВДЕ
---------------------------------------------------
Да ли знате који су људи најдуже живели?
Жан Луиз
Францускиња Жан Луиз Калма је особа, за коју је потврђено да је најдуже живела. Она је живела 122 године и 164 дана. Од свих осталих претендената на титулу најстарије особе она је једина за коју је тачно доказано и потврђено колико је живела. За многе особе које су дуго живеле је тешко утврдити тачан датум рођења, јер писани подаци или не постоје, или су уништени у ратовима.
Никада у животу није радила зато што јој је муж био имућан. Живела је дуже од свих својих чланова блиске породице, мужа, ћерке и унука, тако да је пред крај живота остала сама. У 90-ој години је направила договор са једним адвокатом коме је требало да препише стан, али да јој он заузврат сваког месец уплаћује одређену суму новца. Адвокат је мислио да склапа добар посао, јер је очекивао да она неће дуго живети. Међутим, након 30 година адвокат је преминуо, па је дуг наставила да плаћа његова породица. Укупне отплате су двоструко премашиле укупну вредност стана. Жан Луизин коментар на то је био да се у животу дешава да донесемо лоше пословне одлуке.
Жан Луиз је живела сама до своје 110 године, када је пребачена у дом за стара лица. Сматрала је да своју старост дугује маслиновом уљу које је стављала на сву храну и које је конзумирала сваки дан. Често је пила вино и јела чоколаду. Исто тако увек је кувала сваки оброк. Међутим, њен биограф који ју је упознао док је била жива сматра да је она била особа која је била имуна на стрес. Њен животни мото је био: ,,Ако се нешто не може променити, због тога се не треба нервирати”. Пушила је неких 90 година, мада кажу да никад није прелазила више од две цигарете дневно.
Никада у животу није радила зато што јој је муж био имућан. Живела је дуже од свих својих чланова блиске породице, мужа, ћерке и унука, тако да је пред крај живота остала сама. У 90-ој години је направила договор са једним адвокатом коме је требало да препише стан, али да јој он заузврат сваког месец уплаћује одређену суму новца. Адвокат је мислио да склапа добар посао, јер је очекивао да она неће дуго живети. Међутим, након 30 година адвокат је преминуо, па је дуг наставила да плаћа његова породица. Укупне отплате су двоструко премашиле укупну вредност стана. Жан Луизин коментар на то је био да се у животу дешава да донесемо лоше пословне одлуке.
Жан Луиз је живела сама до своје 110 године, када је пребачена у дом за стара лица. Сматрала је да своју старост дугује маслиновом уљу које је стављала на сву храну и које је конзумирала сваки дан. Често је пила вино и јела чоколаду. Исто тако увек је кувала сваки оброк. Међутим, њен биограф који ју је упознао док је била жива сматра да је она била особа која је била имуна на стрес. Њен животни мото је био: ,,Ако се нешто не може променити, због тога се не треба нервирати”. Пушила је неких 90 година, мада кажу да никад није прелазила више од две цигарете дневно.
Ли Чинг Јен
Ли Чинг Јен је Кинез за кога незванични извори тврде да је живео најдуже. Једна верзија тврди да је живео 197, док друга сматра да је то 256 година. Наравно, ови бројеви нису потврђени делом и због тога што је рођен пре неколико векова. Постоји неколико историјских извора који говоре о његовој дубокој старости, дужој од 150 година, али нико у њих озбиљно не верује, барем не за сада. Умро је 1933. године. Ова његова слика потиче из 1927. године. Бавио се проучавањем трава и лековитог биља, а свакодневно се бавио физичком активношћу. Проповедао је чистоћу ума и скроман живот.
Да ли знате зашто се вози десном страном?
Већина земаља на свету вози десним страном, док мањина вози левом страном. Зашто је то тако?
Одговор се разликује од земље до земље, али углавном зависи од историје. У феудалној Европи, људи су пешачили и путовали левом страном пута, зато што су већина били дешњаци, па им је било лакше да употребе мач или друго оружје ако то затреба. Да су ишли десном страном, више времена би им требало да изваде мач и поставе га између себе и противника. С обзиром да су некада на путевима вребале разне опасности, морало се носити оружје при сваком дужем путовању. Као резултат тога, створио се обичај путовања левом страном. Али, онда су се десиле две ствари које су утицале да се овај обичај промени.
У Америци су се почела користити кола која су вукла коњи које је возач морао да удара бичем. Обзиром да је возач био дешњак, бич је држао у десној руци. Било му је лакше да се вози левом страном, како би боље управљао колима, а и како не би случајно бичем ударио случајног пролазника.
Истовремено, у Европи расте утицај Наполеона. Наполеон Бонапарта је био леворук и више му је одговарало да се вози десном страном. Зато је и донео закон о обавези вожње десном страном за целу војску. Како је француска војска у то време освојила велики део континенталне Европе, закон је почео да важи у целој Европи. У том периоду, Велика Британија се и даље придржавала старог правила вожње левом страном.
Како су временом Европљани почели да колонизују остале континенте, тако су и ширили своје правило вожње. Колоније Велике Британије су возиле левом страном, док су француске и америчке колоније возиле десном страном.
У каснијим годинама, већина земаља је прешла на десну страну, било зато да би се усагласили са комшијама или из других практичних разлога. Зато и већина земаља на свету вози десном страном, али изузеци и даље постоје.
Одговор се разликује од земље до земље, али углавном зависи од историје. У феудалној Европи, људи су пешачили и путовали левом страном пута, зато што су већина били дешњаци, па им је било лакше да употребе мач или друго оружје ако то затреба. Да су ишли десном страном, више времена би им требало да изваде мач и поставе га између себе и противника. С обзиром да су некада на путевима вребале разне опасности, морало се носити оружје при сваком дужем путовању. Као резултат тога, створио се обичај путовања левом страном. Али, онда су се десиле две ствари које су утицале да се овај обичај промени.
У Америци су се почела користити кола која су вукла коњи које је возач морао да удара бичем. Обзиром да је возач био дешњак, бич је држао у десној руци. Било му је лакше да се вози левом страном, како би боље управљао колима, а и како не би случајно бичем ударио случајног пролазника.
Истовремено, у Европи расте утицај Наполеона. Наполеон Бонапарта је био леворук и више му је одговарало да се вози десном страном. Зато је и донео закон о обавези вожње десном страном за целу војску. Како је француска војска у то време освојила велики део континенталне Европе, закон је почео да важи у целој Европи. У том периоду, Велика Британија се и даље придржавала старог правила вожње левом страном.
Како су временом Европљани почели да колонизују остале континенте, тако су и ширили своје правило вожње. Колоније Велике Британије су возиле левом страном, док су француске и америчке колоније возиле десном страном.
У каснијим годинама, већина земаља је прешла на десну страну, било зато да би се усагласили са комшијама или из других практичних разлога. Зато и већина земаља на свету вози десном страном, али изузеци и даље постоје.
Зашто нас очи пеку када се будимо?
Да ли Вас очи пеку када сат зазвони рано ујутру? Сазнајте зашто се то дешава и како да спречите овај непријатан осећај.
У питању је сувоћа очију, али главна дилема је зашто очи постану тако суве?
Жлезде кажу: ,,Треба ти сна, гасим се како би се тело одморило".
Пацијент онда не може да толерише печење и умор и одлази да спава.
Даље нам говоре: „Претераном употребом очију, не трепћемо довољно, посебно када смо фикусирани на монитор рачунара".
,,Трептање омогућава очима да се навлаже природно. Када не спавамо, жлезде не стигну да луче довољно течности и ујутру се будимо сувих очију које пеку“, додаје др Рове.
Дакле, уколико Вас очи пеку, потрудите се да не гледате у монитор дуго, свесно трепћете често и најважније – спавате најмање осам сати дневно.
У питању је сувоћа очију, али главна дилема је зашто очи постану тако суве?
Жлезде кажу: ,,Треба ти сна, гасим се како би се тело одморило".
Пацијент онда не може да толерише печење и умор и одлази да спава.
Даље нам говоре: „Претераном употребом очију, не трепћемо довољно, посебно када смо фикусирани на монитор рачунара".
,,Трептање омогућава очима да се навлаже природно. Када не спавамо, жлезде не стигну да луче довољно течности и ујутру се будимо сувих очију које пеку“, додаје др Рове.
Дакле, уколико Вас очи пеку, потрудите се да не гледате у монитор дуго, свесно трепћете често и најважније – спавате најмање осам сати дневно.
Комодор (комондор)
Комодор - Овај велики пастирски пас, великих димензија, потомак је, верује се, паса чувара који су пратили Мађаре када су дошли у Мађарску у IX веку. У прошлости, комондор је био намењен заштити оваца и пастира од разбојника, вукова и медведа, док се данас користи само за чување неких стада, а све више за чување приватног поседа.
Они су идеални чувари и имају јако добре особине. Страна лица не могу уђи у простор поверен комондору на чување. Довољно је само да им покажемо границу територије, да је они сниме погледом и тачно знају шта треба да чувају. Од тог тренутка, њихов простор не може да наруши ни једна друга животиња, а са људима имају посебан однос. У томе обилато користе своју величину и снагу и код људи изазивају страх. Није забележено да је неки комондор напао човека, али ови пси дефинитивно имају ауторитативан наступ. Једноставно само стану испред стране особе и не пуштају је да прође.
Пастири комондора користе као одбрамбеног пса, који прави невидљиву ограду око свог чопора и неустрашиво га брани. Делује самостално и без изазова. Он увек остаје у близини стада, сакрије се међу овце и чека опуштено, погледа скривеног испод вунене завесе. У напад креће без претходне најаве и увек директно-спреда. По дану се поставе тако да има преглед над простором који чува, а ноћу се непрекидно креће.
Препознатљиви знак ове расе је њихово крзно. Осим што изузетно лепо изгледа, код негованих комондора длака има велику заштитну функцију. Штити их од екстремних температура и од напада грабљиваца. Кућичи комондора имају мекану и паперјасту длаку, а како пас стари, тако он добије дужу и типичну длаку за ову расу. Сви мисле да су јако тешки за одржавање. То уопште није тако: длака се расчупава до коже у дредове код младог пса, а касније се скоро сама одваја. Важно је истакнути да се њихова длака никако не сме чешљати, нити сме да се ућеба. Зато је најбоље да се прстима негује, да се не дозволи да се два дреда замрсе. Важно је истаћи да им длака не опада. Боја длаке је искључиво бела.
О комондорима се може много тога написати, а лепота и јединственост, снага и неочекивана брзина, интелигенција и поузданост су само неке од особина које поседује ова изузетна раса паса.
Они су идеални чувари и имају јако добре особине. Страна лица не могу уђи у простор поверен комондору на чување. Довољно је само да им покажемо границу територије, да је они сниме погледом и тачно знају шта треба да чувају. Од тог тренутка, њихов простор не може да наруши ни једна друга животиња, а са људима имају посебан однос. У томе обилато користе своју величину и снагу и код људи изазивају страх. Није забележено да је неки комондор напао човека, али ови пси дефинитивно имају ауторитативан наступ. Једноставно само стану испред стране особе и не пуштају је да прође.
Пастири комондора користе као одбрамбеног пса, који прави невидљиву ограду око свог чопора и неустрашиво га брани. Делује самостално и без изазова. Он увек остаје у близини стада, сакрије се међу овце и чека опуштено, погледа скривеног испод вунене завесе. У напад креће без претходне најаве и увек директно-спреда. По дану се поставе тако да има преглед над простором који чува, а ноћу се непрекидно креће.
Препознатљиви знак ове расе је њихово крзно. Осим што изузетно лепо изгледа, код негованих комондора длака има велику заштитну функцију. Штити их од екстремних температура и од напада грабљиваца. Кућичи комондора имају мекану и паперјасту длаку, а како пас стари, тако он добије дужу и типичну длаку за ову расу. Сви мисле да су јако тешки за одржавање. То уопште није тако: длака се расчупава до коже у дредове код младог пса, а касније се скоро сама одваја. Важно је истакнути да се њихова длака никако не сме чешљати, нити сме да се ућеба. Зато је најбоље да се прстима негује, да се не дозволи да се два дреда замрсе. Важно је истаћи да им длака не опада. Боја длаке је искључиво бела.
О комондорима се може много тога написати, а лепота и јединственост, снага и неочекивана брзина, интелигенција и поузданост су само неке од особина које поседује ова изузетна раса паса.
Једино биће које може да опстане у екстремним свемирским условима
Од свих бића на Земљи, екстремне свемирске услове, као што су вакуум, сунчева радијација и екстремне температуре од -237 до +149 степени Целзијуса могу да поднесу само сићушни бескичемњаци тардиграде (спороходачи), познати и као водени медведићи, због здепастих тела покривених кутикулом и издељених на четири сегмента и гегавог хода својих осам ножица са канџицама на врху.
Они су невидљиви голим оком. Насељавају готово сваки кутак наше планете који је влажан и топао. Има их на крововима кућа, у жабокречини, на површини стајаћих вода, на корама дрвећа, у свим морима... Проналазили су их на хладним врховима Хималаја, као и у најдубљим, мрачним водама Океана. Зову их водени медведићи, јер својим обликом неодољиво подсећају на троме медведиће. Припадају породици Тардиграда и веома су занимљиви научницима због њихових чудних особина.
Основна особина им је прилагодљивост различитим животним срединама. Уколико се нађу у неповољним условима, они све своје животне функције сведу на минимум и тако чекају „неке боље дане". Ова могућност опстанка инспирисала је научнике да их „извезу" у свемир и прате њихов „ванземаљски" живот. Од 2007. године, заједно са другим издржљивим врстама, водени медведићи су послати у свемирску станицу где су једино они опстали захваљујући свом супериорном метаболизму.
Малени, здепасти, са четири пара ножица који се завршавају канџицама, нервним системом и мишићима, размножавају се полним путем и полажу јаја. Чудни по изгледу, начину преживљавања, ова бића фасцинирају све биологе и љубитеље научне фантастике.
Иако није познат пут еволуције ових створења, многи тврде да водени медведићи нису потекли са наше планете, него да је врло могуће, да су пали са неким метеором из далеког свемира. Можда су се сада само вратили кући?
Они су невидљиви голим оком. Насељавају готово сваки кутак наше планете који је влажан и топао. Има их на крововима кућа, у жабокречини, на површини стајаћих вода, на корама дрвећа, у свим морима... Проналазили су их на хладним врховима Хималаја, као и у најдубљим, мрачним водама Океана. Зову их водени медведићи, јер својим обликом неодољиво подсећају на троме медведиће. Припадају породици Тардиграда и веома су занимљиви научницима због њихових чудних особина.
Основна особина им је прилагодљивост различитим животним срединама. Уколико се нађу у неповољним условима, они све своје животне функције сведу на минимум и тако чекају „неке боље дане". Ова могућност опстанка инспирисала је научнике да их „извезу" у свемир и прате њихов „ванземаљски" живот. Од 2007. године, заједно са другим издржљивим врстама, водени медведићи су послати у свемирску станицу где су једино они опстали захваљујући свом супериорном метаболизму.
Малени, здепасти, са четири пара ножица који се завршавају канџицама, нервним системом и мишићима, размножавају се полним путем и полажу јаја. Чудни по изгледу, начину преживљавања, ова бића фасцинирају све биологе и љубитеље научне фантастике.
Иако није познат пут еволуције ових створења, многи тврде да водени медведићи нису потекли са наше планете, него да је врло могуће, да су пали са неким метеором из далеког свемира. Можда су се сада само вратили кући?
Соларни шатори
Шатори са соларним фотонапонским ћелијама које могу произвести електричну енергију за основне потребе камповања полако и сигурно постају стварност.
Након многих природних несрећа које се догађају у задње вријеме (потрес у Јапану, тајфун Катрина и сл.), и због потребе за једноставним, поузданим преносним енергетским изворима који се могу користити за вријеме несрећа, али и за камповање на осами у природи, многе фирме развијају шаторе који користе соларне фотонапонске ћелије.
Orange је једна од тих фирми која већ дуже време развија соларни концептни шатор. Сам шатор је развијен заједно са фирмом Kaleidoscope, а циљ је био приказати како би се у будућност могле покрити потребе за комуникацијом и енергијом у шатору.
Најновија истраживања су показала да се преко посебних соларних влакана, који су део шатора, долази до нових начина искориштавања енергије Сунца: концептни шатор користи ту технологију са три клизећа елемента који се могу мицати током дана да максимизирају соларну ефикасност. Срце овог шатора је средишњи бежични центар који показује колико је количине електричне енергије произведено и колико је потрошено, а и даје бежични сигнал за инернет, те има бежичне пуњаче за мобител и подно грејање које се укључује након што температура падне испод неке задане величине.
Након многих природних несрећа које се догађају у задње вријеме (потрес у Јапану, тајфун Катрина и сл.), и због потребе за једноставним, поузданим преносним енергетским изворима који се могу користити за вријеме несрећа, али и за камповање на осами у природи, многе фирме развијају шаторе који користе соларне фотонапонске ћелије.
Orange је једна од тих фирми која већ дуже време развија соларни концептни шатор. Сам шатор је развијен заједно са фирмом Kaleidoscope, а циљ је био приказати како би се у будућност могле покрити потребе за комуникацијом и енергијом у шатору.
Најновија истраживања су показала да се преко посебних соларних влакана, који су део шатора, долази до нових начина искориштавања енергије Сунца: концептни шатор користи ту технологију са три клизећа елемента који се могу мицати током дана да максимизирају соларну ефикасност. Срце овог шатора је средишњи бежични центар који показује колико је количине електричне енергије произведено и колико је потрошено, а и даје бежични сигнал за инернет, те има бежичне пуњаче за мобител и подно грејање које се укључује након што температура падне испод неке задане величине.
Подаци преузети са Да ли знате...
Нисте ЗНАЛИ - САЗНАЈТЕ!
Чудно, али истинито...
-У свемиру нема звука!
-Крокодили постоје већ 200 МИЛИОНА година.
-У твојим устима може бити око МИЛИЈАРДУ БАКТЕРИЈА - можда управо сада!
-Жирафе су некад називали КАМИЛОПАРДИ, јер су мислили да су оне пола камиле, а пола леопарди.
-Људски организам чини око 10 ТРИЛИОНА ћелија.
-У свемиру нема звука!
-Крокодили постоје већ 200 МИЛИОНА година.
-У твојим устима може бити око МИЛИЈАРДУ БАКТЕРИЈА - можда управо сада!
-Жирафе су некад називали КАМИЛОПАРДИ, јер су мислили да су оне пола камиле, а пола леопарди.
-Људски организам чини око 10 ТРИЛИОНА ћелија.